Koliko god se neki autori trudili da Valpurgijsku noć, uoči Prvog maja,predstave kao isključivo proslavu noći, uoči dana kanonizacije svetice Valburge ili Valpurge,mnogi pisani izvori, ali i događaji nas mogu ubediti u suprotno.
Valpurgijska noć proslavlja se 30. aprila u zemljama zapadne Evrope i Skandinavije.Ova noć je u tradiciji, ali i književnosti Nemačke 16. i 17 .veka, opisivana kao Noć Veštica, kada se one okupljaju na Brokenu,vrhu planine Harc.
Setimo se samo Geteovog dela „Faust“ koje je čitavo prožeto pričamo o veštičjim napicima za podmlađivanje,naklonostima Fausta ka čarobnjaštvu i njegovom prisustvu Valpurgijskoj noći „Hexennacht“ – noćno idenje na planinu Harc gde ga veštice jure iznad zemaljskog prostora, navodeći ga da srlja u carstvo noćnih bahanalija. Tamo se odigrava sve što je ružno i što predstavlja izopačenu stranu ljudske prirode.
Sa hristijanizacijom ovih prostora noć koja se po folklornim predanjima slavila bahanalijima,dobila je i svog protivnika Sveticu Valpurgu ,po kome je i nazvana Valpurgijska noć kojoj su se ljudi molili za zaštitu od veštica i čarobnjaka i nastavili tradiciju paljenja vatri kako bi se zli duhovi oterali.Njena kanonizacije izvršena je upravo prvog maja 870 godine ,što je dovelo do toga da se noć uoči praznika posvećuje njoj i borbi protiv zlih duhova.
Takoreći ne postoji zapadna ili skandinavska zemlja koja ne neguje tradiciju proslave ovog dana.Mnoge kulture i folklorna predanja govore o smeni i oslobađanju zlih duhova ove noći,kada se smenjuju zima i leto i paljenje vatri na brdima predstavlja čin spasavanja od magije,veštica ali i proterivanje istih.Recimo ovaj običaj je u Švedsku došao iz Nemaćke u 16 veku,ali istoričari smatraju da je njegovo poreklo još starije i povezuju ga,naravno sa Keltima i praznikom Beltane .
Beltane je keltski festival vatre, koji se obeležava plesom oko majskog stuba, skakanjem preko vatre i puno puno seksualne energije.Seže daleko u istoriju, u vreme starih i tamnih rituala, obeležavao se i privođenjem žrtava koje bi osigurale fertilitet i zdravlje za narednu godinu .
Trebalo bi napomenuti da su i drugi Pagani u ovo doba godine imali svoje svetkovine, pa su tako i Rimljani odavali poštu svom Bogu Laresu, a festival cveća ili Floralia slavio se cela tri dana.Na njemu su učesnici nosili cvece u kosi i bilo je tu i pesme, zabave kao i razuzdanih seksualnih aktivnosti.Proslave posvećene toplim danima, plodnosti i imaju i Norvezani, kao i Grci.
Najpopularniji festival koji se odigrava ovog dana je svakako Festival vatra na brdu Tare u Edinburgu.Zanimljivo je da je običaj paljenja vatre,postojao i u slovenskim paganskim zajednicama,sa tim što se danas izvodi za veme letnjeg solisticija,ili u vreme nekih drugih hrišćanskih svetkovina.
Verovatno najpopularniji deo svetkovine Beltane je Maypoole ili Majski stub.Tradicija kaže da je majski stub falusni simbol ukrašen trakama, a komplikovani plesova učesnika oko njega ustvari predstavljaju ujednjavanje muške i ženske energije. Po završetku ceremonije tog dana trake se uklanjaju iz stuba i čuvaju se do sledeće godine kada se pale.
Takođe, za vreme ove svetkovine se bira i mlada devojka koja predstavlja ženski aspekt, odnosno „May Queen“i ima simboliku prelaska boginje Maiden u Majku.
Muškarac koji je izabran da predstavlja muški aspekt je „Green Man“. Njegovo lice je prekriveno lišcem i rastinjem i ovaj entitet se često nalazi u predanjima i legendama na Britanskim ostrvima.
Žvin dan i Velesova noć
Kod Starih Slovena ,takođe, je postojalo verovanje da je noć tridesetog aprila na prvi maj, noć kada je veo između sveta živih i živih, Nava i Java vrlo tanak i da je to noć, kada su vrlo aktivne zle sile Zvali su je Velesova noć.Ona se završava pevanjem prvih petlova koji najavljuju dan Boginje Žive.
Živin Dan, dan Boginje Žive, jedno je od najzanačajnijih ženskih slovenskih Božanstava. Ona je predstavljena kao jedna od oblika Boginje Majke, simbolišući život i plodnost.
Postoje i razna verovanja vezana za ovaj datum. Mnogi pagani smatraju da je ovaj datum pogodan za setvu i sadnju. Ovo je vreme kada se pojavljuju i Vile, pa ko veruje u njih, vreme je da ostavi malo hrane u bašti i druge poslastice za njih.
Zanimljivo je da u italijanskoj tradiciji Strega, Prvi maj , u njihovom Točku godine,predstavlja početak doba godine koje se zove Vreme Prosveštenice,i traje sve do 31.10 ,a sam period je vreme kada oni svoje rituale počinju da rade nagi u prirodi.Kod Vikana je ovo period koji se naziva Skyclad.
Dakle,koliko god se neki trudili da nas razuvere,u noći uoči i na dan prvog maja,sudeći prema zapisima i događajima,zaista ima nešto magično.
