Kod većine poklonika neopaganskih pravaca,akcenat februarskih dešavanja se daje na središtu između zime i leta i povratku svetlosti.Kelti su svoje svetkovine nazvali Imbolcom, Rimljani su Imbolic posvetili Veneri,(mada je prava proslava Venere bila u proleće),a kod Slovena ovaj događaj je hristijanizovan u Sretenje.
Dan zaljubljenih je možda današnja verzija ovih dana kada su se slavili ljubav i plodnost.Kelti su ovaj period posvetilj boginji Brigit , boginji slatke vode, ognjišta,ženske umetnosti, veštičarenja, ali i lečenja, babica, pesnika i sanjara.Zadužena je za buđenje zemlje,i kao takvoj vatre i sveće su uvek paljenje.Brigit je takođe čuvar i davalac Svetih izvora i bunara i zaštitnica slatke vode.Voda i vatra daju život na zemlji i kao takva boginja Brigit nije mogla isčeznuti već je hristijanizovana.Februar je kod mnogih tradicija period prociscenja od duge i teske zime.Magijska moc isceljivanja i ciscenja najvise se vrsila kako u domovima tako i pored zive vode.
No Sveti bunari I ziva voda nisu samo deo tradicije Druida.Sam bunar je posmatran kao svetište nastanka žive vode,matrica života,regeneracije i pročišćenja.Mircea Eliade ,pak, kaže da voda simbolizira celinu potencijala,izvor svh mogućih postojanja,“fons et origo“.Oko tako moćnog athetipa,automatski se okupljaju moćne onostrane kvalitete.
Rituali pored bunara, izvorišta žive vode su praktikovani vekovima.Reklo bi se da je ovaj keltski pristup snazi bunara ,ustvari ekvivalent drevnim hramovima na bliskom istoku gde su se pored bunara ili izvorišta praktikovali rituali iscelitiljskih snova i priziva paganskih božanstava.O Svetom snu smo pisa OVDE Takođe, Sveti bunari su se koristili i kao metoda za predviđanje budućnosti-jer iako hladan i neudoban okoliš bunara,bio je savršen medijum za stvaranje lako pamtljivih i lucidnih snova.
U keltskoj mitologiji Bunar mudrosti stoji u središtu Keltskog drugog sveta.Hodočasnici su iz ovakvih bunara pili vodu iz lobanje odsečene glave,stvarajući na taj način direktnu vezu sa mrtvima koji borave u drugom svetu.Zanimljivo je da je i u keltskoj mitologiji kao i slovenskoj čuvar ovakvih izvora ženski arhetip ,odnosno Vile.Lekoviti i hranljivi efekti Svetih bunara izviru direktno iz utrobe majke zemlje,tako da prirodno sledi da je duh izvora žensko.Takođe,u slovenskoj mitologiji Vile su duhovi izvora, vrela i njihova naklonost se dobijala ostavljenjem venčića cveća na izvorima..Ritualna iscelenja na bunarima su obavljana hodočašćima za iscelenje,raznih bolesti od lečenja neplodnosti do bolesti očiju.Obično se pored bunara ostavljala i odeća kako bi i ona poprimila deo isceliteljske moći svete vode.
Zanimljivo je da su mnoge hrišćanske crkve izgrađene u blizini paganskih bunara,a rana keltska crkva ih je koristila za krštenje sve dok ih rimska crkve nije zamenila fontanama unutar zgrada.Toliko jaka arhetipska sila je morala metaforfozirati iz bunarskog hrama u svetilište.
Arhetipska moć žive vode je poznata je i u Portugalu gde se u senovitim šumama Sintre,nalazi čudno i tajanstveno mesto Kuinta de Regaliera.U ovom mestu je 1904.godine izgrađena velelepna palata sa svojim fascinantnimokultnim zidovima i bunarima.U celoj ovoj spekatularnoj strukturi skriveni su simboli Vitezova Templara,Masona i Rozenkrojca.
Bunari su zapravo dva tunela ukopana u zemlju skoro 30 metara duboka i zavšavaju se popločanim podom,na kome su kompas i Templarski krst.Stepenište je spiralno i prolazi niz zidove bunara, sa devet nivoa od po 15 stepenika,što odgovara devet nivoa Pakla Danteov paklene bajke.Veruje se da su ovi bunari korišteni za inicijacije Masona mada se o njima nista sa sigurnošću ne zna.
Kako god,arhetip žive vode koja okuplja i ima u sebi nadnaravne moći jeste i deo mnogih magijskih rituala u kojima se koristi voda sa izvora ili bunara.Moć pročišćenja ove vode je deo i jevrejske religije,u kojoj je obavezni deo pročìšćenja nakon kontakta sa svim nečistim silama,kupanje u Mikvahu,koji je povezan sa živom izvorskom vodom.
