Autor -Tau Zostrijan-predavač

Moć transformacije u životinje je nešto što se sreće u raznim kulturama širom sveta, počev od šamanskih naroda kao jedne od nastarijih duhovnosti na svetu, pa do relativno skorašnjih legendi o zapadnim vukodlacima.

Da bi ilustrovali kakav odnos imaju šamani prema životinjama, uzećemo primer Manču naroda. Manču dinastija, dok je vladala Kinom od 1636. do 1912, uvela je elemente svog nacionalnog tunguskog šamanizma u službu države, a državnim šamanskim obredima je zbog njihove tajnosti, bilo zabranjeno da prisustvuju Kinezi i Mongoli.

 

Manču šamani i obožavanje tigra

Za pojmove tigar i zaštita se koristi isti izraz u zemlji Mančua. Tigar tamo jeste bio opasnost, ali je tigar za njih životinja koju oni veoma poštuju i imaju puno verovanja i rituala vezanh za ovu životinju. Ljudi na zapadu veruju da Manču narod i njegovi šamani, muški šaman se kod njih zove bö,a ženski udigan, poštuju tigra baš kao životinju i slave ga kao neku vrstu božanstva. U stvari oni ne obožavaju životinju, već veruju da neki tigrovi mogu da budu posednuti duhovima koje oni poštuju. Ti duhovi su potpuno nezavisni od tigra kao životinje, ali nakon vremena provedenog u telu tigra ti duhovi počinju da delom preuzimaju karakteristike tigra i čak da se u tom obliku predstavljaju ljudima. U tom smislu šamani ne obožavaju prirodu, oni su samo u usklađenosti sa duhovima koji zaokupe prirodne pojave, tj mesta ili živa bića. Pa samim njihovim rečima, od tih duhova Manču šamani dobijaju, kao dar, svoje natpirodne i mistične moći. Tigar je za njih tabu životinja i zabranjen je lov na tigra. Lovac koji u tajgi sretne tigra odlaže sve svoje oružje i pokušava da mu objasni da ne lovi njegov plen. Ako Mančui naidju na mtrvog tigra onda ga sahrane u ljudskoj odeći po pogrebnoj ceremoniji kako bi sahranili i ljude.

 

Tigar, kao životinja, gospodar je tajge. Uloga šamana je da održava kontakt sa duhovima kako bi duh, za koga se veruje da je Gospodar tigrova, pomagao lovcima da naredi životinjama da ih lovac lakše ulovi, ili da se pokaže lovcu ako se, na primer, izgubi u tajgi i da ga izvede do pravog puta. U tom smislu tamošnji šamani tigra i medveda izdvajaju kao životinje koje služe duhovima da prebivaju i njima i onda se te životinje mogu ponašati potpuno neuobičajeno. Iako smatraju da je jako malo tigrova zaposednuto duhovima, zbog toga što je to životinja koju duhovi zaposedaju sve tigrove tretiraju sa istim poštovanjem. Dakle, pod životinjskim duhovima u šamanizmu ne podrazumeva se da prave životinje imaju duh sa kojim neko komunicira, već da neki moćni duhovi imaju odnos sa tim životinjama i koriste njihov oblik da bi se tako prikazali ljudima.

Kada se kaže da šaman putuje u viziji onostranim svetovima na tigru, onda se to misli da ga nosi duh koji ima oblik tigra. Isto tako, duhovi koji uzrokuju bolest mogu da preuzmu oblik tigra kako bi se prikrili. Tada ih šaman prenosi iz tela pacijenta u figuru u obliku tigra gde ih zarobi i tako leči pacijenta. Takođe, veruje se da tigar zaposednut duhom često ima seks sa šamankama, pa čak i sa običnim Manču ženama koje njihov „tigar muž“ posećuje u snovima i ima se*s sa njima. Takvi duhovi se ne pokazuju uvek ženama kao tigrovi, nego nekad i u fizičkom obliku kao muškarci.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Šamanizam u neku ruku i jeste venćavanje za duha, a šamansko putovanje seks sa tim bićima, tako da je to jedna od većih misterija. Deca koje šamanke imaju iz tih brakova ostalim ljudima nisu vidljiva, ali su im ona nevidljivi pomagači. Generalno, dosta običnih ljubavnih veza i ne uspeva zato što postoji neki ljuboorni duh za koga neko ne zna, a ko im kvari vezu.

Šaman i duh su jedno, nema razlike među njima. Kod nekih šamana je odeća takva da imitira tigra, to obično znači da je to šaman koji je u stanju da se fizički pretvori u tigra.

Za ovakve transformacije se kaže da su stvarne. Ja to nisam nikad video, niti samto radio. Video sam naučno neobjašnjivu transformaciju ljudskog bića, promenu crta lica u nešto sasvim drugo i promenu izgleda ruku, čuo drugačiji glas, ali nikad nisam gledao transformaciju u životinju. Neki ljudi koje smatram pouzdanim su mi tvrdili da su to gledali u Africi i Južnoj Americi, ali kad sam pitao jednog od poznatijih svetskih šamana sa jako velikim iskustvom, obučavanog u dve šamanske tradicije, nepalsku i nepalsku i mongolsku,
kao i u animističke tradicije severno američkih indijanaca, nekog ko ima jako puno prijatelja medju šamanima i ko zna manje više sve relevantnije šamane i na zapadu i u Aziji, rekao mi je da se on sa time nikad nije lično susreo, ali da su muisto svedočili o tome.
Takva transformacija je u osnovi i astralna
transformacija. Šaman kada se u viziji pretvori u životinju, dakle tokom šamanskog putovanja, to ima više razloga i funkcija. Neke životinje su moćne dovoljno da se zaštiti od astralnih napada.
To može da ima smisla u slučaju nečijeg prelaska u svet duhova posle smrti, u životinjskom obliku su tako možda lakše mogli da izbegnu napade drugih duhova.

Izbor životinje za astralno pretvaranje

Takodje, izbor životinje u koju se neko astralno pretvara može da ima veze i sa time gde hoće da ide. Zmija ili krtica ne lete na nebo, ali su dobri za posetu podzemnim svetovima, dok je orao izborza posetu nebeskim svetovima.
O ovome govori i Apulejev Zlatni magarac u kojem glavni junak krišom posmatra ženu koja se pretvara u pticu, ali kad on to pokuša pretvori se u magarca. Ali ipak svima najpoznatiji primer je svakako folklorna ideja o vukodlacima.

Vuk totemska životinja Srba 

Postoje indicije da su medju našim precima, Proto IndoEvropljanima od kojih su nastali skoro svi evropski i deoazijskkih naroda, postojale ženski klanovi koji su imali svoje rituale inicijacije i bili povezani sa vukom kao totem životinjom. Identifikacija mladih ratnika sa vukovima bila je veomaprisutna kod različitih naroda koji su nastali od IndoEvropljana. Herodot je pisao da je postojalo pleme Neura, zapadno od Djepra, koje je bilopleme čarobnjaka. Svaki Neur je mogao da se po volji pretvori u vuka.Neuri su verovatno bili slovenskopleme i po nekima bili su akteri prvog
poznatog sukoba izmedju Slovena i Germana

Ovo pominjem zato što je etnolog Veselin Čajkanović pisao da je svaki narod vezan za pojedinačne životinje, i u izvesnom smislu izjednačen sa njom. „Za Srbina se, na primer, kaže da je vuk, i to je sasvim na svom mestu, utoliko što je vuk mitski srodnik i predak srpskog naroda, odnosno mitski predstavnik srpskog naroda”.


Transformacija u totem životinju znači vezu sa precima. U mističnim vizijama, ako se ne pojavi totem životinja ondanema poruke od predaka, zato se u ceremonijama sa psihotropnim sredstvima u Amazonu tokom vizije, da bi ona bila usoešna, moraju pojaviti odredjene životinje koje nose poruku od predaka. I zato je potpuno besmisleno kad belci i ostali koji nisu deo tih plemena uzimaju ta sredstva pošto oni nisu genetski deo toga i
nemaju pretke u tom sistemu koji bi h
prepoznali, prihvatili i vodili. Mit o vukodlaku je, tako, deo drevnogodnosa prema precima za one narode kojima je vuk bio totem.

Moć transformacije u životinju taoistickih besmrtnika
Jednom sam od ozbiljnog taoističkog majstora dobio jako puno materijala iz jedne škole taoizma, a koji obradjuju taoistički egzorcizam, rad sa kontrolom vremenskih prilika, lečenje, ali i tehnike za transformaciju u životinje. Moć transformacije je zapravo jedna od ključnh moći taoističkih Besmrtnika. Taoisti, bar u ovoj školi, moć transformacije su podelili u tri kategorije;

1) Transformacija neba (može da se utiče na vremenske prilike, astrologija, feng šui…)
2) Transformacija materijalnog (teleportacija sebe, drugih predmeta ili drugih osoba, izazivanje promene na zemlji kao što je stvaranje reka iscrtavanjem linija na zemlji i sl)
3) Transformacija uma (vidjenje duhova, nevidljivost, kontrola snova, vizije, pretvaranje u žiotinje ili druge osobe…)


To što sam video da oni rade je fasinantno, veoma logično objašnjeno idaje dobru ideju o mehanizmima pretvaranja u životinje ili u predmete, Istovremeno po mom utisku i mišljenju to su neke od najfascinantnijih vežbi i tehnika za razvoj parapsihičkih moći sa kojima sam se ja sreo.

Totemi su nešto što je kolektivno, bar utradicionalnim kulturama, a ne individualno. To znači da su u neku ruku izvan osobe, u biti to i jeste i nije tačno, ali to zavisi od percepcije univerzuma i duhovnog isksustva. Mi ovde pričamo o uskladjivanju sa nečim što možemo nazvati specifičnošću neke životinje na nivou koji nije fizički. Nedavno je na nečije pitanje u javnom životu da ako je korona virus nevidljivi neprijatelj, da li postoje inevidljivi prijatelji izostao je odgovor. A odgovor je da postoje i to su takovane životinje moći. Po nekima, a mislim da je to recimo tradicionalni stav, sa nama od rodjenja. Po drugima dobijamo ih u nekom momentu života. Ali u osnovi to nije ni bitno. Bitno je šta mi možemo sa njim da
radimo. A to je da oni mogu:

1) da nam budu savetnici i glasnici.
2) Da nas štite
3) Da služe za isceljenje i nas i drugih

Prva kategorija bi ih stavila u funkciju nekakvih lajf koučera iz duhovnog sveta, ako bi već trebalo da pravimo moderne paralele. Mada je to diskutabilno pošto bi pre mogli da kažemo da nam kreirajusituacije iz koji učimo.
Druga je, logično, da nas štite ne samo tokom duhovnih radova, već i tokom ovozemaljskih situacija dajući nam hrabrost i snagu da se suočimo sa životnim izazovima i opasnostima. Jedan od mnogo naprednijih načina rada je da ih direktno neko pošalje na neprijatelja koji nas ugrožava. U praksi to znači da neko može da pobegne u panici od straha od imaginarnog napada opasne životinje. Aliu praksi to znači da ako je protivnik moćan
čarobnjak i ako on naudi duhu životinji, to se odražava i na onog ko je poslao zivotinju i može da ga tako povredi ili čak ubije.

Kineski Kung fu  animizam u praksi borilačkih veština
Veoma verovatno je i kineski kung fu, mislim na takozvane životinjske stilove, kao i na neke borilačke veštine Indonezije i Malezije, zapravo takva vrsta rada. Kad to kažem mislim da je to u stvari animizam primenjen u praksi borilačkih veština.

U pomenutom kung fu pristupu, bar što se  tiče nekih severnih škola, ovladava se radom sa osam glavnih životinja, Ba Gua, koje kada se kombinuju sa Duhom Nebesa stvaraju Zmaja. To znači da su svi majstori ove veštine u stvari neko ko nosiu sebi duha zmaja od koga dobijaju snagu i mistične moći u borbi. Osam životinja odovaraju osam trigrama Ji Djinga, a Ba Gua u stvari znači osam smerova. Samo mali deo upotrebe Ji Djinga se odnosi na prognoziranje, već se ustvari dotiče kretanja vitalne energije Či. I sam prevod pet elemenata (vatra, drvo, zemlja, metal i voda) kineskog sistema kao elemenata je pogrešan, to su pre faze.

Elementi su pre sami trigrami (zemlja, vazduh, voda i vatra, na koje se nadovezuju nebeska zemlja, nebeski vazduh, nebeska voda i nebeska vatra).
Kako smo videli, oni kao elementi grade
Zmaja. Posle Zmaja najjači životinjski duh kojikoristi severni kineski kung fu baš duh tigra.
U tom smislu te borilačke veštine nisu imitiranje pokreta životinje. One su meditacija u pokretu, slične plesu kako bi se neko spojio sa duhom.

Jedan od modernih Či Gong instruktora i majstora borilačkih veština je jednom rekao da je „najvažnije da prihvatimo da smo životinje i da imamo životinjska tela.
To je u osnovi veoma direktna instrukcija za mentalnu transformaciju u životinju i korištenje duha žiotinje puštenog u telo majstora da se u stvari on bori saprotivnikom. I ono što je bilo navedeno kao treće, a to je isceljenje,
Kako se da zaključiti kung fu verovatno ima šamanističke korene, neki majstori borilačkih veština počeli su u proteklim godinama da i otvoreno govore o tome, a originalno cilj ovih borilačkih veština nije bio samo veština borbe. Dolazak u ravnotežu sa ovim životinjama ne donosisamo do osnaživanja praktičara, već i donjegovog samoisceljenja. Takodje to kasnije dovodi i do moći lečenja drugih.
Jednostavno, vraćanjem u balans sa životinjskim duhovima, iscelitelj se vraća u vreme kada su ljudi i životinje bili jedno i kada je vladala harmonija na svetu, a od toga dolazi velika moć.

Fejsbuk Komentari
Baner

OSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde