Autor Tau Zostrijan

Mistične dimenzije orijentalnih plesova su većini ljudi nepoznate, dobar deo egzotičnih plesačica ih zvanično negira, ali one postoje.

Nevidljivi svet postoji. Postoje anđeli, postoje duhovi naših predaka, božanstva i demoni, postoje i onostrana bića vezana za odredjene teritorije, recimo vile i vilenjaci su takva bića. Među drevnim Egipćanima, Jevrejima, Vaviloncima i Asircima verovalo se da neko može da se razboli tako što preko hrane i pića unese zle duhove koji onda izazovu bolest.

U drevnom Egiptu praistorijski šamani su se razvili u lekare po kojima je Egipat i bio poznat. U Egiptu su se lekari delili na tri kategorije, tradicionalne povezane sa Bogom meseca Konsuom,, one „koji ispaljuju strele“ povezane sa Boginjom Sekmet i egzorciste koji su bili posvećeno škorpionskoj Boginji Serket.

Sekmet je bila jedna od ispoljavanja Boginje Hator, nebeske krave, koja se povezivala sa muzikom, plesom i transom.

Ritualno se plesalo i u drevnogj Grčkoj. Za Grčkog Boga Dionizija pelsale su njegove ženske trupe, meneade,  koje su pevajući njegovo ime plesale kroz šume u transu, proričući kad bi stale i ubijajući divlje zveri golim rukama budući da im je ples davao nadljudsku snagu. Platon je pisao o izmenjenim stanjima svesti, koje je nazivao „manijama“, opisujući ih kao entuzijazme i povezujući ih sa muzikom i to sa melodijom, ne sa ritmom.

 

Collier, John; Maenads; Southwark Art Collection; http://www.artuk.org/artworks/maenads-193235

Vratimo se ponovo Jevrejima. Biblija opisuje kako je mladoženja uz pomoć Arhanđela Rafaela iz mlade isterao, na dan venčanja, demona Ašmodeja koji je prethodno ubio sedam prethodnih mladoženja.  To je bilo loše zaposednuće, ali i proroci su takođe bili zaposednuti, samo božanskom silom. Proricanje u transu je, tako postalo način komunikacije božanskog sa čovečanstvom.

 

Postoji jedan ples na severu Afrike, plešu ga samo žene, poreklom iz drevnog Egipta. Zove se Zar i služi da se iz zaposednute osobe istera zao duh. Zar je u stvari ritualno ples originalno povezivan sa činom  rađanja, isto kao i trbuišni ples koji je danas omiljeni senzualni začin za razne muške svetkovine, ali je originalno ženski ritualni ples.  Vremenom je sveden na senzualnost, ali je pokretanje stomačnih mišića bilo simbolično bilo slavljenje ženskog ponosa i tako su imitirana kontrakcije porodilje, odnosno Majke Zemlje.

 

 

Plesovi su imali puno funkcija, od ratnih plesova koji su trebali da prizovi božanstva koja će doneti pobedu,  lovačkih koji su imali za cilj da obezbede dobar ulov i hranu za zajednicu, pa do proročkih i isceliteljskih. Plesovi i pesme su u stvari osnov magije, a ne pisane reči i dogme. Pevanjem i plesom su stari narodi Bliskog Istoka i Afrike, što se sačuvalo i do danas u recimo derviškim pevanjima i plesanjima, ne samo verovali , već i uspevali da ostvare komunikaciju sa različitim onostranim bićima i da naprave ravnotežu u univerzumu koja im je omogućavala da opstanu.

 

Fejsbuk Komentari
Baner

OSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde