Tau Zostrijan je u proteklom periodu ,kao saradnik,dao značajan doprinos našem sajtu.O počecima njegove karijere,čudnim okolnostima koje su pratile njegov put, saradnji sa drugim autorima i mnogim drugim temama iz ezoterijske oblasti,možete pročitati u intervjuu koji je dao za naš sajt.
Kako si ti ušao u svet ezoterije?
Tau Zostrijan:Najpre hvala na pozivu da dam intervju. A potom, zapravo nisam ušao. Od malih nogu sam video nešto što nisam mogao da objasnim, što je ličilo i na san i po čemu su išla svetlosna tela. Dakle od kad znam za sebe znao sam da stvari nikad nisu onakve kakve izgledaju Znao sam gde bi mi majka sakrila čokoladu, ili gde su u prodavnici igračke čiju bih sliku video u glavi.Nalazio sam ih onda sklonjene čak i iza drugih igračaka. Jednostavno bih video da su tu. Znao sam šta će neko reći unapred. Za mene je to bilo normalno. Jednostavno bih imao vizuelnu sliku u glavi u nečemu i to bi se ispostavilo tačnim. To me je napravilo prilično izolovanim detetom.
Kasnije, u nekom dobu kad sam ulazio u pubertet to je počinjalo da slabi. Tada sam ili išao na treninge uveče, ili preko dana puno išao u bioskop. Naročito sam gledao fantastične i naučno fantastične filmove. Takođe, gutao sam knjige naučne fantastike i skupljao komplet Siriusa, koji sam kasnije menjao za dva špila Tarot karata. Jednom sam poručio knjigu iz Hrvatske. Uz nju dobio sam i spisak skripti i knjiga o duhovnosti koje se mogu fotokopirati i kupiti. Tako sam sa 15 godina poručio Psihičku samoobranu od Dion Fortune, veoma skeptičan, priznajem. To mi je otvorilo potpuno nove perspektive i dalo kakvo-tako objašnjenje šta mi se dešavalo.
Upoznao sam odmah potom neku devojku koja je bila moje dobi, živela je par zgrada od mene.U jednom trenutku imao sliku u glavi nje sa drugom devojkom. Nismo bili nešto bliski, ali to sam joj rekao.Interesovalo ju je kako to znam i ispričao sam joj. Onda je ona meni počela da priča svoja iskustva astralne projekcije i kako je u porodici gde su neke žene veštice. Ni ona ni ja nismo imali sa kim drugim da pričamo o tome. Rekla je da veštice nikad ne umiru i da su stalno tu dostupne. Onda je uradila nešto i ja sam se našao na istom mestu, ali sve je bilo potpuno drugačije. Bile su tu žene, dug niz koji je išao ne u daljinu već kao da ide u prošlost.Gledale su me i sve je delovalo kao da me pitaju šta ja to hoću i kako se usuđujem da budem tu. Delovao sam kao potpuni uljez na mestu gde ne bih trebalo da jesam. Onda je sve prestalo i ona se smejala.
Od tada sam je prilično izbegavao, ali smo se sretali u kraju. Rekla mi je da joj se javila baba koja se odselila u Australiju.Traži da dođe tamo da joj prenese svo svoje znanje dok je jođ na ovom svetu. Njen otac se tome protivio, ali veoma brzo je naprasno umro.Ona je otišla u Australiju i svaki trag joj se izgubio. To je bio moj prvi susret sa tako nečim. Kasnije sam puno čitao knjige o tome, tu su mi u život ušle knjige Slavinskog.Puno sam vežbao razne tehnike iz knjiga bez da je bilo nekog bitnijeg rezultata.
Ako nije bilo bitnijeg rezultata što si onda nastavio sa time?
Tau Zostrijan: Morao da nađem smisao, a već sam imao iskustvo da svakodnevna percepcija sveta nije jedina koja postoji. Odrastao sam buneći se protiv autoriteta i bez neke ideje o tome šta želim u životu.Bioskop sam jednostavno zamenio ulicom i pankom. Nije prošlo ni godinu dana od pomenutog iskustva,kada sam se obreo na pank koncertu.Bili su to 2 Minuta mržnje i u atmosferi zagušljivosti, dima, nasilja i skakanja doživeo sam transcendentno iskustvo.Nakon čega sam se samo okrenuo i otišao sa koncerta kući. To nije trajalo dugo, to iskustvo bi bilo odgovarajuće onome što se u japanskom zenu zove kenšo.Uzbledi posle nekog vremena ali da uvid u svet kakav jeste. Na zapadu to se zove mistično iskustvo.
Nakon toga znao sam šta tražim, ali kad se neko vrati u realnost onda je to u stvari veoma problematično. Ego se, kao odbrambeni mehanizam, podigne i onda nailazi sav mogući skup životnih iskušenja i problema. To me tad nekoliko godina nije načinilo boljim, već samo problematičnijim. Jako je teško uklopiti se u ulični svet dok tragaš za duhovnošću.Imaš potrebu za otklon i od jednog i od drugog. U jednom momentu zamalo nisam čak završio na tri godine i tri meseca u tibetanskom manastiru. Sve su nas izbacili zato što je neki što je bio u našoj grupi preskakao noću iz muškog dela u ženski.Jedna od polaznica je zatrudnela i to je bilo veoma nedozvoljeno na takvom povlačenju.
Pošto kažeš da ranije nisi imao rezultate, da li ti je išta od toga kasnije dalo neki konkretniji rezultat?
Tau Zostrijan: Jeste, samo je tu pitanje kako definišemo rezultat. Sreo sam razne ljude i video čuda. Video sam ljude koji dižu stolove bez dodira, govore stvari koje ne bi mogli da znaju, izazivaju oluje, prikazuju u vazduhu slike nekog događaja koji vide onda svi prisutni. Ali to ništa nije bitno. Ja sam hteo mir i da budem što jesam.
Čuda su bila samo usputna i samo su mi jačala sujetu. Usput, dobar deo ljudi koji krene u neki oblik duhovnosti može da postane lošiji i prema drugim ljudima i prema sebi. To je bila zamka koju sam morao da izbegnem. Ono što sam želeo ranije, posle sam prestajao da želim i ciljevi su mi se menjali. Više nisam želeo samo da budem prihvaćen i uklopljen u društvo. Jednostavno postajao sam više u skladu sa onim što jesam i da uranjam u svet na mesto gde je sve jednostavno usklađeno. Sve udarce sam počeo da doživljavam kao blagoslove jer su mi pomagali da se popravljam. Ljudi misle da je prokletstvo loše. Ono može biti blagoslov. Kletva nas u stvari stavlja u poziciju da uklonimo razlog zbog kojeg je ona bačena i tako budemo bolji. I da budemo višeu balastu sa Univerzumom.
Koliko su kletve i uopšte onostrano realni, ili je to samo narodno praznoverje?
Tau Zostrijan: To je najteže pitanje koje možeš da mi se postavi. Onoliko koliko to neko prihvati kao realno, toliko je i realno, ma koliko bilo nerealno.Postoje društva koja ceo svoj život određuju u odnosu na onostrano u koje veruju. Za njih je to realno. Tibet je bio takva država,pa ih je ipak ateistička Kina pregazila bez problema. Zato je mudro biti sa obe noge na zemlji i ne izgubiti se u magijskom načinu razmišljanja.
Postoji potpuno pogrešna percepcija magije. Ona je deo verovanja naroda koji su predracionalni i prednaučni. Za njih to je bila nauka njihovog doba.Oni su verovali da postoje onostrana bića uz čiju pomoć mogu da ostvare određene ovozemaljske ciljeve. Bogatiji slovevi su se obraćali onim božanstvima koja su bila vladajuća.Recimo danas kad ljudi pokušavaju da prave talismane za novac i obraćaju se Jupiteru, kao planetarnoj sili. Merkur je tu za većinu bolji, zato što se zanemaruje da je Jupiter bio božanstvo bogatih i uspešnih u Rimu. Jupiter je pomagao njima, a za robove je bio zabranjen. Zato su se robovi obraćali prognanim božanstvima.
Veštičarenje je recimo bilo zabranjeno i u Rimu. Nije to hrišćanski izum da se progone veštice. Nije bitno da li je verovanje u onostrano realno, ono postoji kao verovanje. Bitno je da ono preslikava trenutne društvene odnose u ovostranom. Kad se neko obraća vrhovnim božanstvima to je kao da neko traži nešto od države.Građanin na dobrom glasu plaća porez i podnosi molbu sa plaćenim taksama. Onda država odlučuje. Ako mu odobri siguran je da je to pod uslovima koje očekuje.
Ako ne može da se obrati državi, nema isprave ili prijavljenu adresu, neko može da se obrati kriminalcima. Oni mu to srede za neku svotu, ili im nešto odradi, ali nema garancije sigurnosti. Kriminlaci onda mogu da ga imaju u šaci i da stalno ima problem. Tako je i u magiji. Danas kod nas crkva nije nije elitistička, ona je narodna. Zato je hrišćanstvo i pobedilo paganski Rim. Tako u manastire može i sirotinja koja se tamo može moliti za zdravlje, ili za rešavanje nekog problema. Kod veštice kada odete ona ne mora da vas realno izleči.Ona može i da bolest samo prenese na nekog drugog. Nekad je to bila životinja, a često i druga osoba. Time vas nije zapravo izlečila, pošto to dođe na naplatu kad tad ili vama ili vašim potomcima.
Zato je tradicionalno veštičarenje, koje je potpuno različito od zapadnog neoveštičarenja koje to i nije, veoma opasno i pitanje je koliko je danas i potrebno. A u svakom slučaju za dobar deo toga može neko da ode i kod lekara, ili poseti manastir da pokuša da tako nadje rešenje.
Kažeš da je naše veštičarenje različito od zapadnog, objasni to?
Tau Zostrijan: Tradicionalno veštičarenje je bilo prisutno svuda po Evropi, kao i u delu Male Azije, pa sve do Indije. U Indiji je doživelo svoj vrhunac usponom manastira Vikramšil u periodu između osmog i jedanaestog veka. Postoji mnogo zapisa o političkoj zloupotrebi moći veštičarenja od strane vladara u političkim borbama u Indiji.
Neko ne može da postane veštica, mora da se rodi kao veštica. Zato se veštičarstvo ne može propagirati, ni širiti. Postoji puno legendi o poreklu veštica.Najpoznatija je ona italijanska, hristijanizovana, po kojoj su veštice potomci etrurskih božavstava Diane i Lucifera.Pre toga se verovalo da su potomci palih Anđela koji su zaposedali muška tela i imali seks sa zemaljskim ženama. Azazel je tako, po toj legendi, otac veštičarenja. U našim krajevima se smatralo da su veštice, koje su u bliskoj vezi sa idejom o vampiru, potomci zmajeva.
Kako rekoh, veštičarenje stoga ne može da se širi.Neko je jednostavno rođen tako i ne može ga neko načiniti vešticom.Setimo se uostalom priče o mom prvom susretu sa jednom vešticom. Danas je pitanje koliko su veštice i potrebne. One nisu bile religija, one su bile kult koji je radio sa određenim duhovima kako bi se mogle obaviti određene magijske radnje. Veštica je bila veštica da bi ljudima koji bi joj se obraćali mogla da pruži određene magijske usluge. One koje nisu mogli da traže ni od koga drugog, pogotovo ne sirotinja i odbačeni. One su izazivale sušu, ili nepogodu, koje su pustošile polja bogatih, ali i lečile sirotinju, radile pobačaje ženama i sl. Većina žena te vrste koje sam upoznao bile su iz seoskih zabačenih sredina i nepismene. Danas imamo medicinsku zaštitu i bolnice, imamo samoposluge i hipermarkete.Svet se promenio iveštice jednostavno nisu više potrebne.
Moderno neoveštičarenje koje je nastalo u Engleskoj bio je pokušaj da se na osnovu ideje koja postoji o vešticama na zapadu kreira jedna moderna religija. Onakva kakva bi zadovoljila potrebe onog ko ju je napravio.U osnovi to nema veze sa realnim veštičarenjem.U nekom momentu sam našao kontakt adresu u Americi specijalne interesne grupe koja se bavila okultnim u okviru MENSE. Preko njih sam bio dobio kontakt Ledi Olivije Robertson.Ona je bila britanske baronice koja je živela u porodičnom zamku u Irskoj. Tamo su dolazila najpoznatija imena ezoterije prošlog veka.Tu su sredinom prošlog veka bili i oni koji su pravili moderni drudizam i vešričarenje. Tada je bila već stara, imala je preko osamdeset godina.
Mene je tada interesovalo ko su te engleske moderne veštice, ali me nije upoznala ni sa kim od njih. Iz nekog njenog razloga upoznala me je sa Geraldom Susterom i Michael Howardom. Prvi je bio učenik Geralda Yorka u A.’. A.’. Drugi je bio istraživač tradicionalnog britanskog veštičarenja, koje nije bilo baš u ljubavi sa neoveštičarenjem. Skupljao je po celoj Britaniji folklorne legende i tražio lokalne čarobnjake i grupe da se poveže sa njima. Ovaj prvi mi je otvorio puno vrata, pošto je bio prijatelj sa najpoznatijim ezotericima Engleske i Amerike.Bio je sekretar Israel Regardiea i pomogao je Peter J. Carrollu da napravi Magiju Haosa i prvobitni IOT. Michael je pak bio jako važan za plasiranje informacija odavde o našem tradiconalnom veštičarenju. Povezao sam ga sa Radetom Ristićem i tako je zapravokrenulo Radetovo objavljivanje knjiga na engleskom.
Pominješ Radeta Ristića koji je ovde relativno nepoznat,dok ga u inostranim krugovima tretiraju kao autoritet za pitanja magije Balkana. Šta nam možeš reći o njemu?
Tau Zostrijan: Rade je prvenstveno bio jako dobar čovek i moj prijatelj.Upoznao sam ga još dok je bio na studijima antropologije. Sećam se da je naš prvi susret bio u kafeu Gavran, sa nekim uskim stepenicama. Pošto smo obojica bili krupni jedva smo njima prošli. On je bio od veštičije krvi, ali je uzimao i razne druge inicijacije. Jednom je kod njega bila poseta iz Brazila. Tada su mu preneli razne inicijacije u bar deset različitih sistema. Između ostaloga i dve vudu kuće, santeriju, palo majombe, kimbandu, tri obeah linije, santa muerte… Ja sam od svega toga uzeo samo jedan amazonski plemenski sistem lečenja.
Rade je objavio prvo kod nas Balkansko tradicionalno veštičarstvo, pod pseudonimom. Potom je to izašlo i u Americi na engleskom. Michael ga je povezao sa izdavačem. Tekstovi su mu izlazili u stranim magazinima za tradicionalno veštičarstvo.Kasnije je na engleskom objavio i Balkansko veštičarenje i čarobnjaštvo, kao i Živu istoriju evropskog šamanizma, istraživanje korena modernog veštičarenja. Sada se posthumno čeka izlazak njegove knjige Veštičija bašta, takođe u Americi. Bio je veoma zanimljiv i kvalitetan čovek i on je neko ko je mislio slično meni. Ja sam želeo da okupim ljude ovde sa kojima bih mogao da skupim i materijal na terenu. Zajedno sa informacijama iz etnoloških izvora, bila je ideja, da onda to na engleskom plasiramo na zapad.
Rade je to odlično radio.Ostali ljudi sa kojima sam pokušavao su se pokazali kao nekompatibilni sa mojim razmišljanjima i namerama, a ponekad i kao veoma nekorektni saradnici. Tada sam shvatio da ja ne mogu da sarađujem sa onima koji imaju drugačije ciljeve i potrebe.
Nisam želeo da propagiram ništa zapadno , što je veštački stvoreno i nametljivo, ali neki drugi su samo to želeli zato što to deluje kao nešto što ljude interesuje. Onda smo se potpuno razišli. Sada nakon veoma neprijatnih iskustava sa nekimosobama, iskreno želim samo da to sve što pre zaboravim i da radim nešto drugo. Mogu da daj povremeno negde neki intervju, ako procenimda za tim ima potrebe.Ne želim da budem previše istaknut i vidljiv, tako da sarađujem samo sa LuXenna sajtom.
Šta si mislio pod tim „veštački stvoreno i nametljivo“
Tau Zostrijan: Mislio sam baš to. Moderno zapadno veštičarenje nije uopšte veštičarenje. Paul Huson je autor knjiga o tarotu i tradicionalnom veštičarenju koji negira da je praktično u tome, No, Michael Howard mi je rekao nešto drugačije. Paul mi je jednom rekao koje su istorijske izvore koristili i on i tvorac modernog neoveštičarenja. Moderno neoveštičarenje je nastalo iz potrebadonje srednje protestantske klase. Te potrebe su delom bile perverzne budući da su se u početku ponekad za rituale koristile i žene koje naplaćuju novac za seksualne usluge.Ono je možda najviše šireća religija u Americi i Zapadnoj Evropi, ali ne vidim kakve to ima veze sa nama?
Ja sam nekada bio spreman da daleko putujem i čak se i preselim u inostranstvo da bih ušao u to. Onda kad sam kasnije sasvim neočekivano dobio i gardnerovsku i aleksandrijsku liniju. To su dve glavne tradicije neoveštičarenja. Shvatio sam nakon toga da to ne želim da praktikujem, a pogotovo ne da širim. Ja sad zapravo ne želim da širim ništa i ne bih da organizujem ništa.Ne uzimam novac od ezoterije, ne pravim od toga posao i nemam nikakav interes te vrste. Sa druge strane video sam šta je to.Neoveštičarenje nije napravljeno sa takvim ciljem, ali ono je danas jedno od sredstava globalizacije i uspostavljanja anglosaksonskog uticaja.
Videli smo da je ISTA bila prisutna na ovom nedavnom festivalu na ADI skupa s EXIT-om, ISTA u svojim uticajima ima baš Wiccu. Da li je tamo bilo nešto tako ne znam, ali ISTA je new age mešavina svega i svaćega. Dalje, neoveštičarstvo nije keltska religija i sa Keltima veze nema.Isto tako, potpuno mi je nelogično da se dešava da se uspostavi neoveštičija grupa na recimo nemačkom govornom području, a da britanski inicijatori insistiraju da se sve radi na engleskom? To je jednostavno nametanje anglosaksonskog uticaja. Jedna od lepih stvari u pravoslavnoj crkvi je to što je sve prevedeno na naš jezik.Svi to mogu da razumeju i zato je to pitanje identiteta. Ali ako se nama nameću stvati koje su nama strane, mi ćemo zaboraviti ko smo.
Model je veoma jednostavan.U neku zemlju koja nije identitetski pod zapadnim uticajem i to najčešće anglosaksonskim, krenu da dolaze knjige i ideje Louse Hay,koje su inače teško new age prodavanje magle,dolazi reiki koji je japanska tehnika u originalu i protiv kojeg ja nemam ništa ,ali ovo što mi imamo je promenjeno i oblikavno na zapadu,dolaze lajfkoučeri kao moderni pastori new agea,dolazi prica o kanalisanju i potpuna banalaizacija Anđela.Nekome iz Zlatne Zore sam obećao da neću ništa pričati šta se tamo radi,iako sam odvano izašao iz bilo kakve hijerarhijske i patrijarhalne priče ,uključujući i Zlatnu Zoru.Ali tamo se intenzivno radi sa Anđelima i da iko od tih što fantaziraju o Anđelima stvarno dođe u kontakt sa Anđelom,pitanje je da li bi njegov nervni sistem i fizičko telo to mogli da podnesu .Mi smo pod udarom new age industrije i kao narod se menjamo,a da to ni ne primećujemo.Pri tome ne kažem da je new age sam po sebi loš.To je ogroman raspon svega i svačega ,ali da bi ustanovili vrednost nečega potrebno je da prođe nekoliko stotina godina da se to pokaže u praksi.Ono što je ovde propaganda po pravilu je nešto instant prirode i nisu nam potrebne stotine godina ,dovoljno je svega nekoliko minuta da vidimo o čemu je reč.Pravoslavlje je Svetosavlje i to je nešto specifično za ovaj prostor.Ko je u tome to je sasvim u redu.Što se tiče ostalog ne mislim da bi trebalo da se zakucamo u srednji vek, i nisam protiv razvoja i protiv svačije lične potrebe Ali taj razvoj mora da bude naš vlastiti,a ne nešto što nam prodaju kao mačku u džaku.Slavinski je recimo dobar primer kako se nešto može razviti i plasirati na zapad.Nadam se da će LuXenna što više objavljivati tekstova o slovenskom nasleđu i tradiciji i da će nastaviti da bude najbolji portal ove vrste na našim prostorima.Hvala još jednom za intervju i puno sreće i zdravlja svakome ko posećuje LuXenna portal.
