Pristupnje okultnim grupama i društvima ume da bude ponekad ispunjeno nerealnim očekivanjima.Najčešće je da će se zlaskom iz tradicionalnih religijskih okvira , doći do nekih novih znanja i duhovnog rasta,bez većih prepreka i autoriteta.Ali stvarnost kod okultnih društava i bratstva je drugačija.Pogledajmo kako egregori funkcionisu,i na psihološkom nivou,osim ritualno magijskom koji je prisutan u njegovom nastajanju.Ponekad ta stvarnost da svugde postoji hijerarhija ume biti razočaravajuća i kamen spoticanja za ego novopridošlog člana.Želits biti član okultne grupe?Evo gde ste vi kada to postanete i šta se zapravo dešava .
Probni čas Lekcija 3
Egregori grupna psihologija
„Mnogo je rečeno o životu i funkcijama tog zanimljivog magijskog entiteta poznatog kao egregor, ali malo je opste poznato. Rođenje, život i smrt bilo koje ezoterične grupe blisko je vezano za njen egregor, stoga nepoznavanje prirode ovog klasa entiteta uzrokuje da grupu udare vetrovi
sudbine na svakom koraku, podložan katastrofi na svakom koraku. Stoga će upućeni poglavar ezoterijske grupe biti nužno strog u činu odsecanja bilo koje trule grane, dok drvo ne bude potpuno oštećeno. „(Frater Aben – Prolećna ravnodnevnica 1991)
Jedna od najvažnijih ideja koju treba uzeti u obzir pri ispitivanju motiva za okultno proučavanje unutar organizovanih bratstava (ili drugih vrsta grupa) je magijski koncept dinamike grupne psihologije. Da bismo ovde razjasnili ovu temu, moramo početi objašnjavanjem osnova strukture i funkcije ljudskog uma. Naša psiha je u osnovi podeljena na tri polja ili područja delovanja. Prvo imamo nesvesni um za koji se metaforički smatra da je ispod normalne svesti. To je mesto u koje tonemo svake noći kad uđemo u san. Najvažnija funkcija nesvesnog uma je skladištenje sećanja, varenje i vraćanje zaključaka naših iskustava. Iskustva nesvesnog su, u velikoj meri, subjektivna.
Iznad, metaforički rečeno, nesvesnog uma imamo svesni ili budni um. Primarna funkcija ovog dela psihe je da posmatra i procenjuje okruženje u kojem naše fizičko telo živi. Svestan um procenjuje i planira.
Između, opet – metaforički rečeno, nesvesni i svesni um je podsvesni um. Njegove funkcije su pozajmljene delom iz nesvesnog, a delom iz svesnih umova. Na primer, kada sanjam, nalazim se u podsvesnom stanju koje je vrlo blizu svesti. Stoga, u ovom stanju još uvek imam razumni pristup svojoj sposobnosti da donosim sudove koji se tiču moje stvarnosti. Sa druge strane, kada sam toliko duboko opušten da ću tek da padnem u nesvesni san, nalazim se na najdubljem nivou podsvesti sa malim pristupom, ako ga uopšte imam, sposobnostima svesnog uma. Podsvest je zona sumraka u kojoj se odvija svesno sanjanje. Tamo gde se odvija rad na putu, kreativna vizualizacija i meditacija. U podsvesti se možemo sećati događaja u svom fizičkom životu zamišljajući ih ili vizualizujući ih. Ovo nazivamo opozivom ili sećanjem. U podsvesti takođe možemo, koristeći sposobnost svoje mašte, ‘videti’ funkcije našeg nesvesnog uma kako rade. Ova samoinicijativna iskustva nazivaju se snovima, ali se takođe mogu doživeti namerno u određenim vrstama meditacije. U nesvesnom, kao što smo rekli, čuvamo svoja sećanja. To uključuje naša verovanja, planove i želje i nade. Svi psihološki ‘mehanizmi’ koji nas pokreću žive u nesvesnom
Deo našeg uma koji kontroliše našu ishranu i varenje, na primer, prilično je različita ličnost koja se iz našeg doma u nesvesnom izdiže u naš svesni um, svaki put kada ogladnimo. Na isti način, kada ujutro završimo doručak i uđemo u auto da se odvezemo na posao, ličnost „izjedača“ tone nazad u nesvesno, a „vozač“ se pojavljuje spreman i voljan da upravlja vašim vozilom.
Najzanimljivije u svemu ovome je to što se tajna teritorija nesvesnog u podsvesti može vizualizovati kao neka vrsta sveta, za razliku od sveta svakodnevnog života. U isto vreme svaka „podličnost“ („izjelica“, „vozač“, „mislilac“ itd.) Može se vizualizovati kao stvarni ljudi koji žive u ovom imaginarnom svetu. Na ovaj način možemo razviti veštinu koja nam omogućava komunikaciju sa samim sobom. Dakle, kakve sve ovo veze ima sa grupnom psihologijom? Pa, za potrebe ove diskusije, mogli bismo zamisliti da je naš podsvesni um poput mehura koji okružuje naše fizičko telo. Unutar ovog balona postoje sve ideje kojih se držimo i, na primer, sve stvari koje nas zanimaju.
Sada, kada bismo imali mogućnost da pogledamo u psihološke mehuriće ljudi i vidimo šta se u njima dešava, primetili bismo neke vrlo zanimljive stvari -posebno kada su u pitanju grupe ljudi.
Recimo, radi argumenata, da gledamo u prostoriju punu pojedinaca koji pohađaju kurs okultnog podučavanja. Kada bismo mogli da vidimo psihički mehur svake osobe, primetili bismo da pored svih različitih ideja, uverenja, stavova itd. Koje imaju, svi u prostoriji dele zajedničku ideju/temu – interesovanje za okultne stvari.
Ono što se dešava kada svi dođu na sastanak je da su svi njihovi „mehurići“ odvojeni i samostalni. Kako sastanak počinje i svaki pojedinac na sastanku počinje komunicirati i razmenjivati ideje i praktične vežbe one delove svog podsvesnog uma koji dele afinitet i eksterniziraju se zajedno i formiraju novi nesvesni mehurić čije se ‘telo’ nalazi u svakoj osobi u grupa. To se zove grupni um. Ovaj kolektivni nesvesni balon u sebi sadrži sve uobičajene ideje i uverenja u grupi. Svaka osoba u grupi utiče na um grupe, njen rast, razvoj i eventualno propadanje. Zauzvrat, grupni um utiče na celu grupu. Takvo grupno ponašanje se može videti najefikasnije na sportskim utakmicama, rok koncertima i neredima, na primer.
Na kraju noći, kada svaki član napusti grupu, kolektivna psiha počinje da se raspada. Kako im se um okreće od grupe i prelazi na druge stvari osim njihovih kolektivnih interesa, „stvari“ koje drže grupni um na okupu se rasipaju. Ipak, ako grupa namerno kultiviše grupni um koncentrišući se na očuvanje svog integriteta, onda se može ohrabriti da ostane cela (integrisana) tokom dužeg vremenskog perioda, uključujući vreme između sastanaka. Vidimo da se takav proces sprovodi u delo kada se radi o patriotizmu i unutar velikih verskih zajednica. Svaka grupa ima grupni um, skladište svojih uobičajenih uverenja. To znači gradovi, čitave zemlje ili kulture, političke partije, pletački krugovi, svaki klub i društvo imaju svoj kolektivni um. Što je veća grupa, duže će grupa ostati netaknuta.
Zatim moramo uzeti u obzir da se takvi psihološki entiteti rađaju, žive, evoluiraju i umiru kao i svaki osećajni oblik života. Um grupe se razvija kako se grupa razvija. Kako se grupa okuplja, čini čvrsto jezgro posvećenih članova, tako i grupni um čini čvrstu celinu u kolektivnom nesvesnom. U određenoj tački ovog procesa, kolektivna svest grupe ne samo da prihvata unose od svakog člana grupe i svakom šalje povratnu sumu unosa, već počinje blago da se oslanja na grupu. Ovi kolektivni entiteti nazivaju se egregorima, imenom koje je nastalo u evropskim ezoterijskim krugovima. U takvoj fazi egregor pretpostavlja donekle nezavisnu evoluciju. Više se ne oslanja u potpunosti na input grupe, već počinje razvijati taj input na nove načine koji ranije nisu postojali u glavama članova grupe.
Ova tačka u evoluciji grupe je najvažnija jer je to znak da je grupa sazrela do tačke relativne stabilnosti. U to vrijeme nije neobično, u ezoterijskim krugovima, da ovaj stepen zrelosti prepoznaju čuvari naše Tradicije koji borave na unutrašnjim planovima, a nakon toga grupu posmatraju, vode i nežnije neguju iznutra.
Sada, okultisti vekovima znaju za egregore i namerno su negovali kolektivne umove svojih tajnih fakulteta. Gospodar svake grupe ima zadatak da pažljivo posmatra kako svaki novi član njegove grupe reaguje na psihologiju grupe i brzo „orezuje“ svako propadajuće drvo koje bi moglo zaraziti ostatak stabla. Jer istina je da je potrebna samo jedna jaka ličnost da promeni celokupnu dinamiku grupe i, verovatno, pokvari grupni um. Iz tog razloga je najvažnije da je pristup okultnoj grupi ograničen ako želi preživjeti. Iz tog razloga su magijske zakletve i tajnost i danas važne kao i u prošlosti.
Insistiranje na tome da se svaki član pridruži okultnoj grupi i položi magijsku zakletvu ugrađuje sigurnosni mehanizam u egregor. Ako se ova institucija religiozno pridržava i strogo se pridržava, onda se povećava sposobnost egregora da ‘odbaci’ loše voće. Ovaj mehanizam može postati toliko efikasan da će egregor odbiti članove zbog onoga što oseća u njihovom umu pre nego što oni sami postanu svesni svog pogrešnog usmeravanja. Ovo je pravo značenje ‘aktiviranja’ Magičke zakletve. Nakon toga, nakon što je član grupe odbijen.
Nakon toga, kada egregor odbije člana grupe, nije neuobičajeno da oseća veliki gubitak energije i smera jer su mu grupni resursi odsečeni.
Druga strana produktivnog efekta koji egregor ima na grupu jeste to što jednom kada je stabilan i raste, može novom članu pružiti dodatni polet entuzijazma, usmerenosti i svesti.
Novi članovi okultne grupe započinju proces povezivanja na egregor grupe ponavljanjem praksi koje su nove za grupu, ulaskom u razgovore usredsređene na najbolje interese grupe i deljenjem u grupnim aktivnostima. Naravno, to se dešava samo ako pojedinac sa zadovoljstvom prihvati grupna učenja i prakse. Svaki otpor spoljnim funkcijama grupe utiče i na unutrašnje (psihološke) funkcije. Uslovna osuda i općenito stepenovana pouka stoga služe u svrhu zaštite grupnog uma pojedinaca koji su uključeni u održavanje integriteta grupe. Na primer, prolaskom kroz probaciju, svaki student ili otkrije da nema želju da se uključi u naš tok nastave pre nego što bude „zvanično“ primljen na ozbiljno učenje, ili „oseća“ empatiju prema našem putu i sa zadovoljstvom ide proces prihvatanja našeg egregore kroz proces poučavanja. Takva empatija, zaista, nije do slova reči date u našim lekcijama; to je više empatija između umova – njihovog uma i grupnog uma. Na ovaj način sebi priuštimo onu vrstu zaštite od vanjskog antagonizma koja bi ozbiljno učenje otežala, a razvijeni grupni rad gotovo nemogućim. Svaki put kada grupa ima veliki preokret koji rezultira osnivanjem frakcija ili odlaskom ključnih pojedinaca, grupni um prolazi kroz veliki šok od kojeg, ako je dovoljno ozbiljan, možda neće preživeti. Pod takvim okolnostima grupa će se raspustiti. Takođe možemo videti razloge iza okultnih bratstava koja osnivaju lože ili hramove sa ograničenim brojem članova. Ove male grupe ponašaju se kao ćelije u većem organizmu, od kojih svaka ima svoj egregor koji ima vezu sa ukupnim egregorom bratstva. Ako se pod ovim okolnostima jedna grupa pokvari i raspadne negativan učinak koji to može imati, može se izolirati od ostatka bratstva čime se povećava njegova sposobnost preživljavanja.
(Brat AMB. ‘.)
Obredi prelaska-misterija inicijacije,transfomacije i transcendencije
Inicijacija veštice-Gardnerovska Vika
