Bacanje vradžbina preko magijskih lutki se vezuje za vudu i magijske lutke se često nazivaju vudu lutkama, ali one imaju jako malo veze sa vuduom. Tradicionalno u Aziji se ove lutke koriste i u tantričkom šamanizmu, tj azijskom veštičarenju.
Lutke se koriste i za lečenje i za proklinjanje. Mit o dobrim tantricima i šamanima je zapadni nju ejdž mit, dobar deo njih nisu baš tako dobri i često se bave crnom magijom, proklinjanjem i vampirizmom. To je naravno nešto što ne preporučujemo, tako da ćemo sad malo pričati i lečenju uz pomoć brojanica, lutki i magijskog ogledala.
Ono što ljudi ne znaju vezano za magijske lutke i za crnu magiju koja se njima radi, a u tantri se takva crna magija naziva bunamati, jeste to da čarobnjak, ili veštica, koja hoće da nekom naudi, ili da nekog izleči, pomoću njih, mora da bude sposoban da izadje iz svoga tela i da ulovi jedan od delova duše te osobe. Čarobnjaci i jesu čarobnjaci iznedju ostalog i zato što mogu to da urade.
Lutke izgledaju veoma jednostavno i obično se prave od kože ili tekstila. Ako se ničim ne pune mogu biti i od gline, drveta ili čak metala.
Kada se neko napada ne traži se, dakako, dozvola. Kada se leči to je obavezno.
Prvo se pozovu duhovi pomagači, konsultuju se i preci i onda se deo duše osobe na kojoj se radi uhvati i stavi u lutku. veoma opasna i delikatna operacija koju jako malo osoba ume da izvede.
Zatim se tako nastanjena lutka stavi na magijsko ogledalo. Znanje o magijskim ogledalima spada u tajna znanja i o tome kako se ona stvarno upotrebljavaju ne postoje informacije u knjigama.
Magijska ogledala su obično tamna i od metala, pa su ili uglačane bronzane boje ili crna, pri čemu imaju različite primene. Gledanje u njih samo je jedna od upotreba. Na Nepalu takva ogledala zovu melong, a u Mongoliji toli. Toli je inače reč koja označava riznicu svog znanja. Magijsko ogledalo je i način da se dodje do bilo kojeg znanja koje postoji, ali i predstava Univerzuma, odnosno put do sveta duhova i samog centra Univerzuma i kreacije. Ogledala se koriste za zaštitu, za napad, za isceljenje, za dijagnostifikovanje problema, koriste se da da nastane prijateljske duhove, ali i da zatoče neprijateljske. Koriste se za putovanje u onostrano, za dovodjenje duhova iz onostranog na ovu stranu, za hranjenje duhova, kao i za mnoge druge stvari. Recimo, kad nekog čistimo magijski, onda uhvatimo njegov odraz u reflektujuću stranu ogledala i taj odraz magijski peremo, odnosno čistimo mirisima.
Dakle stavi se lutka na ogledalo. Tako postavljena lutka sa delom duše osobe stavlja osobu u poziciju da je povezana sa samim centrom kreacije i izvorom Moći.
Različiti čarobnjaci rade različito, neki naprave postelju za lutku od latica magičnih biljaka, drugi je okruže crvenim koncem. Ja koristim brojanicu, od kostiju, koju u obliku tri kruga postavim oko lutke na ogledalu. Brojanice nisu samo sredstvo za molitvu i ponavljanje mantri, one su i magijska oružja. Ako je potrebno još zaštite upotrebe se dodatna oružja na stranama koje ih povezuju sa duhovima zaštitnicima.
Duhovi bolesti se zatim ili napadnu i unište na ogledalu, il ise kroz ogledalo proteraju iz lutke i pošalju u područja gde su izolovani i gde više ne mogu da naude osobi. Nakon toga neophodno je znati i kako vratiti deo duše iz lutke u osobu, bez toga osoba može biti još više bolesna i čak umreti.
Takodje, mora se voditi računa da kroz ogledalo osoba ne propadne u onostrano i tamo ostane zarobljena, to je nešto što rade mračni čarobnjaci kada nečiju dušu pošalju u onostrano. Osoba onda ovde može biti u stanju kome i tada drugi čarobnjak moqa otići u svet iza ogledala i vratiti deo duše osobe nazad ka njenom telu.
