Mesec i magija su bili nerazdvojivi još od veoma drevnih vremena i postoji beskraj čarolija i običaja vezanih za mesečev uticaj na čovečanstvo.
Neki od njih su još uvek prisutni u praktičnom Kabalizmu, ali bitan filozofski princip se tiče činjenice da Mesec odražava Sunce.
Niko ne može gledati direktno u Sunce bez da rizikuje slepilo, ali Mesec se može jasno posmatrati.
Ovo simboliše Božansku mudrost tako što suviše moćnu Svetlost istine pretvara u difuznije i mekše zrake koje naša ljudska priroda može komotno podneti.
U Kabali, ova Svetlost je misteriozna Šekina (Shekinah) Ih Unutrašnja svetlost koja označava prisustvo Boga.
Predstavljena je u vidu sijajućeg oblaka iznad kovčega koji je sadržao deset Božjih zapovesti.
Šekina je manifestacija ženskog Božanskog principa u čoveku. Ona je Božansko prisustvo i Božja nevesta.
Talmud, veliki jevrejski zbornik usmenog predanja iz poslebiblijskog doba (2. do 6. veka), govori da je Šekina ostala u zemaljskom raju kada je Bog iz njega isterao Adama i da se tamo nalazi „ispod drveta zivota, na prestolu, više jednog heruvima, šezdeset pet hiljada puta sjajnija od sunca“, dok je sve koje je obasjala „njen sjaj stitio od bolesti“.
Ona se takođe smatra posrednikom izmedju Boga i sveta. Poistovećivala se sa Svetim duhom.
Slava Šekine je vidljiva manifestacija Boga u prirodnom svetu.
Šekina je individualno potencijal Bozanskog koji svaka osoba ima u sebi i predstavlja polaznu tačku na putu ka Kraljevstu nebeskom unutar nas samih.
U hermetičkoj i hrišćanskoj kabali Šekina se nalazi u sefiri Malkut, sedi na dnu drveta.
Simbolizam ove sefire je mlada žena, nevesta koja sedi na tronu sa velom preko lica.
Za razliku od ostalih devet sefira to je atribut Boga koji se ne manifestuje direktno od Boga, već proizlazi i iz Božjeg stvaranja kada ta stvar odražava i pokazuje Božju slavu iz sebe.
Malkut, iako kao nanjiža sefira na Drvetu života, ima svoj potencijal da dostigne najviše.
To je hermetički zakon „Kako gore, tako i dole“ ili „Keter je u Malkutu, Malkut je u Keteru“.
