Kara-ool Dopćun-ool – najviši šaman u Republici Tuvi, a takođe i Turskoj – svojim rečima objašnjava svoju ulogu.
„Uvek smo pomagali ljudima bez obzira na njihovu naciju i veru.
Slika: Vera Salnitskaia Kara-ool Dopćun-ool – najviši šaman u Republici Tuvi i Turskoj.
Odlika tuvanskog šamanizma je njegova starost, jer je ostao isti od davnina, od pećinskih ljudi preko velikog skitskog carstva pa sve do danas. Nije se promenilo. Mislim da je tuvanski šamanizam nešto veliko, vedantski šamanizam sa vradžbinama, lečenjem, komunikacijom sa duhovima planina, reka, jezera, tajge i životinja.
Mi razgovaramo sa ovim duhovima i vladamo njima, i veoma dobro razumemo ljudsku dušu. Zanimljivo je da su u davna vremena ljudi brinuli jedni o drugima, nisu osećali ljubomoru, zato su svi živeli preko 90 godina, dok se nisu umorili od života i sami umrli.
Sada ima mnogo buke, ljutih reči, mnogo ljubomore, jer ogromne razlike u bogatstvu čine da se ljudi porede sa drugima i počnu da osećaju zavist.
Mislim da su zato ljudi ‘napadnuti’ bolestima.
Kada živimo mirno, kada ne brinemo, ne ogovaramo, ne žurimo, ne govorimo loše o ljudima, možemo da proživimo ceo život bez ikakvih bolesti.
Sa čime nam ljudi dolaze?
Slike: Vera Salnitskaia
Često kod urođenih bolesti kao što su cerebralna paraliza, hidrocefalus, ili možda dete kasnije prohoda, zaostaje u razvoju, ili pati od epilepsije ili hoda u snu. U poslednje vreme mnogo odraslih traži pomoć sa rakom – žene dolaze sa rakom materice i raka dojke. Muškarci dolaze sa cirozom i prostatitisom.
Nije bilo trenutka kada nisam mogao pomoći. Jednom je bilo dete čija je koža izgledala kao riblje krljušti i popravili smo je. Čovek je dete prirode, nemoguće je izlečiti čoveka bez traženja pomoći prirode, a mi, šamani, nikada nećemo nauditi ljudima.
Ako šaman nekome naudi, izgubiće moć. Posećuju me ljudi iz raznih zemalja, iz Francuske, Engleske, Norveške. Nedavno sam bio u Turskoj, gde sam izabran za najvišeg šamana.
Možete postati šaman ako je među vašim precima bilo šamana i koji su vam preneli svoj dar.
Mnogi slučajni ljudi žele da postanu šamani, ali moraju da traže duhove koji bi im mogli preneti moć, a to je veoma teško.
Ako pogledate u prošlost, šamani su morali da žive širom sveta jer smo morali da živimo tako da možemo da čujemo prirodu i da se kontrolišemo da ne patimo od nečega. Dakle, ako dovoljno tražite, naći ćete takvog pretka i ovaj dar se može razviti. Želimo da na jesen pokrenemo međunarodnu akademiju šamana koja će podučavati ljude iz raznih zemalja.
Smatram da bi obrazovani ljudi trebalo više da brinu o šamanima, iako je sada suprotno: oni ne poštuju šamane, i misle da su relikt prošlosti, i pokušavaju da nas se otarase kao da smo iznošeni.
Ali nije baš tako. Šamani su moćni ljudi i naše moći se mogu iskoristiti za dobro. Uvek smo pomagali ljudima bez obzira na njihovu naciju i veru. Ako nekome treba pomoć, šaman mora da pomogne, čak i ako osoba nema novca.
Zato mi ne postavljamo cene za naše usluge, ako su vam potrebne cene, idite u crkvu gde su sve napisane. Ljudi nam daju koliko mogu. Ako je čovek siromašan i ne može ništa da da, ipak će dobiti pomoć.
Za šamana ne postoji nacionalnost, svi smo isti. Svi treba da žive zajedno kao jedna velika porodica, bez ratova.
Vera u šamane je jaka u Tuvi, otkriva Vera Salnitskaja
Tuva je jedinstveno mesto gde niko ne dovodi u pitanje da li duhovi zaista postoje. Oni postoje, pitanje je kako sa njima komunicirati.
Bogatstvo, zdravlje i druga životna područja Tuvanca zavise od duhova koji žive u planinama, jezerima i rekama. Nakon smrti, duhovi mogu uticati na živote rođaka. Komunikacijom sa duhovima i njihovom kontrolom, rasprostranjeno je verovanje da šamani mogu da reše skoro sve probleme – obezbeđivanje sreće tokom lova ili dobre žetve, oslobađanje od zla u telu ili stvaranje kiše.
Kroz milenijume, šamani su bili veoma važni na području današnje Republike Tuve, poznate i kao Tiva, jednog od najegzotičnijih i najmagičnijih regiona Ruske Federacije. Tradicionalno, šamani su živeli sami, izolovani, a drugi bi im dolazili.
Do 1932. godine – tokom Staljinove ere i deceniju i po nakon boljševičke revolucije – u Tuvi je ostalo oko 700 šamana, iako će u sovjetsko vreme mnogi od njih biti potisnuti i uništeni.
„Pa sa čime nam ljudi dolaze, hoćeš da znaš?“
Slika: Vera Salnitskaia
Sada je šamanizam ponovo u usponu, ali na drugačiji način: da bi preživeli i da bi se borili protiv varalica, oni se udružuju u organizacije. U selima i dalje nalazite šamane koji žive sami, dok u glavnom gradu Kizil postoji nekoliko udruženja u koja možete otići da biste rešili svoje probleme.
Najviši šaman Tuve, Kara-ool Tiulushević Dopćun-ool, rođen 1948. godine, nosi nadimak Veliki medved, i na čelu je jedne od takvih organizacija, Adig-eeren – poznatog kao „medveđi duh“.
Njegovo ime je nekako prikladno. On zapravo podseća na medveda čak i kada ne nosi svoju šamansku odeću. Teško mu je pogledati u oči.
Kada je bio mlad, služio je vojni rok u vazdušno-desantnim trupama – dakle bio je padobranac – i kvalifikovani je sambo borac. Kasnije je radio kao vozač autobusa i trgovao krznom i kožom.
Godine 1982. video je svoju baku, koja je takođe bila veliki šaman, u svojim snovima i ona je Kara-oolu prenela svoj dar. Njegovi baka i deda su živi spaljeni u svojoj jurti zbog šamanizma, kaže Kara-ool. Probudio se i pronašao u ruci komad tkanine koji pažljivo čuva kao talisman.
„Čovek je dete prirode, nemoguće je izlečiti čoveka bez traženja pomoći prirode“. Slike ovde i ispod: Vera Salnitskaia
Adig-eeren kao i druge šamanske organizacije sedi u maloj drvenoj kolibi. Unutrašnjost podseća na tipičnu građevinu – polovina zida je ofarbana plavom bojom, ostatak je krečen.
U zgradi se nalazi nekoliko prostorija. U svakoj sobi radi po jedan šaman ili čak dva. Osim tambura, talismana i drugih šamanskih aparata, postoje i razne potvrde i diplome koje dokazuju da je ova osoba bona fide šaman i da može da pruži šamanske usluge.
Svaki papir ima pečat, datum i potpise.
U zgradi je veoma uredno, recepcionarka čisti podove nekoliko puta dnevno. Da bi bili članovi organizacije, šamani plaćaju polovinu svojih prihoda. Cene su određene za neke osnovne usluge – gatanje na kamenju (300 rubalja / 4,50 dolara) i obred sa tamburom (1.000 rubalja / 14,75 dolara).
Svaki šaman sam ukrašava svoju haljinu – vezom, kostima, talismanima, nakitom. Haljina se smatra živim bićem: treba da se brinete o njoj i nikada je ne perete. Teško je ujediniti jake šamane u jednu organizaciju, tako da su većina šamana u udruženju Kara-ool ili početnici ili šamani sa ograničenim sposobnostima. Žive u jurti pored zgrade.
Najčešći šamanski servisi su rituali posle smrti, 7. i 49. dan nakon smrti, da se isprati duša.
Šamani su pozvani na velike gradske događaje; strani novinari dolaze da vide njihove obrede, iako se neki Tuvanci protive ideji da se oni prikažu medijima.
Ruski ministar odbrane S.Šojgu rodom je iz Tuve i potomak je šamanske porodice.
IZVOR
Preporučujemo
Šamanske životinje moći-kako se povezati sa njima
Nepoznate kulture- šamanski rituali sa tigrom i dalekoistočne veštine- transformacija u životinju
