Da li Islam priznaje magiju? Magija se u Islamu naziva sihir. Dobar vernik i sihr ne idu zajedno. Kad neko u našim krajevima hodža, otvara Zvijezdu i radi magijske radnje, on je onda čarobnjak, tj sihirbaz i po Islamu je grešnik. Ali ipak postoji i magija koja je u Islamu dopuštena, mada se ne naziva tako. To su onda Hikma, Simija i Ruhanija, što su nauke o mudrosti, božijim imenima i duhovnosti.
Nedavno mi je prijatelj sufi pričao o takvom priručniku magijske veštine. Zove se Šams al-Marif. Odmah se vidi koliko je ovo u stvari pobožni priručnik za neke konkretne životne okolnosti. Tako za odbranu od divljih životinja savetuje da se neko prvo smiri i da pogleda životinju direktno u oči. Za to vreme potrebno je tiho izgovarati kao molitvu Ja Salam, što je molitva miru.
Delom ovo ima potvrdu i u modernim saznanjima. Životinje osete strah, što razdražuje mnoge životinje zato što onda osobu koja se plaši tretiraju kao plen. Isto tako, povećana agresivnost bi kod njih izazvala strah. Zato je smirenost bitna.
Takođe. Smatra se da nekad životinje ne napadaju same, već da ih zaposednu bića koja se u Islamu nazivaju Džini. Džini najčešće zaposedaju zmije, škorpione i ptice.
Kažu da je Prorok Muhamed svom narodu rekao da kada vide miša u kući tri puta se pozovu na Boga i kažu mu da ode. Ako ne ode nije od dobronamernih Džinova i tek onda smeju da ga ubiju, kao štetnog. Zanimljivo je obećanje jednog od Džina Proroku Muhamedu. Naime ako Prorokov narod bude izgovarao Bismilu pre svega što rade i ako pokrivao posuđe, oni neće dotaći ni njihovu hranu, ni vodu. Bismila je inače Alahova zakletva koja se pominje na početku svake sure, sem mislim jedne. Njome se zaklinje da je ono što je objavljeno u toj suri istinito i da će ispuniti sve što je obećano.
Prorok je, postoji verovanje, takođe u dolini Batn al-Nakla tražio od Džina nešto konkretno. Naime, da kada se pojavljuju, to bude u nekom prihvatljivom obliku, a ne u obliku štetnih životinja. Na primer ne u obliku pasa ili škorpiona. Zanimljiv je narodni odnos prema psima u nekim islamskim zemljama. Naime postoji među nekim Muslimanima narodno verovanje da psi ne smeju da budu u kućizato što je onda Anđeli neće posećivati. Postoji jedna tradicija, kojoj neki odriču vezu sa Prorokom, što je čini apokrifnom. Po njoj crni psi su otelotvorenje zla i đavoli su u životinjskom obliku.
Odnos prema psima se vidi u tome što je Ibn al-Kasim, recimo , ostavio da „ako pas lizne posudu ona mora da bude oprana sedam puta.“.
Među nekim sunitima, bar su mi tako pričali, takođe postoje ograničenja vezamo za pse. Ako neko dotakne psa, veruje se, ne moli se i ne dotiče kuran dok se ne očisti.
Sa druge strane postoje i oni koji tvrde da Prorok nije bio protiv pasa.Čak kažu da je govorio da se grešnici mogu iskupiti ako u pustinji spasu život psu koji umire od žeđi.
Što se tiče zmija, moj prijatelj je napomenuo jednu interesantnu stvar. Naime, po njemu dovoljno je nositi karneol sa sobom, kao kamen ili kao prsten,privezak i sl. Zmije ne vole ovaj kamen i odlaze od onog ko ga nosi. Naravno, to verovatno važi ako je kamen pripremljen molitvama i svetim imenima.
Amajlije od karneola u obliku zmijske glave korištene su i u drevnom Egiptu, jedna takva je bila i u omotaču Tutankamonove mumije. Svrha im je bila da odbrane od zmijskog ujeda.
Islam je velika i lepa religija i njene mistične dimenzije su nešto na šta vredi obratiti pažnju.
Islamski šal sa moćnim čarolijama za zaštitu
Islamska magija za rastavljanje
