Mračna strana ogledala -umeće drevnih veštica

Mogli bi da podelimo neke male trikove kako se sa magijskim ogledalima može raditi. Najpre, postoje osobe kojima je teško da razviju sposobnost gledanja u ogledalu. Jedna od vežbi koja je nekima pomagala jeste i ona u kojoj se izabere neka slika, bitno je da na njoj nisu žive osobe ili životinje, koja se stavi iza ogledala. Poželjno je da nije previše kompleksna slika. Zatim se posle meditacije i smirivanja uma od misli, trudi da se vidi ta slika iza ogledala. Da li ćemo stvarno videti sliku ili će se naš um poigravati po sećanju na nju u početku nije bitno. Kako vreme prolazi moguće je da će u našem umu biti slika koja će dobijati sve veću preciznost. Ako to uspemo nastavljamo vežbu bez ikakve slike iza ogledala, pokušavajući da vidimo scenu koju želimo. Ova vežba bi trebalo se radi dok ne budem ozadovoljni slikom koja se pojavljuje u našem umu i obe vežbe ne bi trebalo da traju duže od pola sata u kontinuitetu, ali se vežba može posle nekog vremena ponoviti u istom danu.

Sam način kako se pravilo ogledalo je bio različit, a jedan od načina na koji se u Evropi pripremalo magijsko ogledalo za vidovito gledanje da bio da se četvrtak koji pada pre Velikog Petka kupi ogledalo i zakopa pre jutra na raskršću, pre nego što ljudi krenu u crkvu. Pri povratku se ne bi trebalo okretati. Ogledalo bi se držalo umotano u crnu tkaninu i ne bi se u njega gledalo osim ako se želi videti ko je, na primer, lopov ili tražila neka druga bitna informacija. Recimo identitet veštice koja je bacila čini na nekoga.

Na ogledalu bi se pre zakopavanja na poleđini i po njegovoj spoljnoj ivici nekorištenim ekserom ispisale sledeće reči:

S. Solam S. Tatler S. Ehogartner Gematar.

Ogledalo se nije uvek zakopavalo na Četvrtak pre Velikog petka, nekima je bilo dovoljno da to bude ponedeljak u 3 u jutru na raskršću. Ogledalo bi po pravilu tamo ostajalo zakopano tri dana, iskopavalo se u isti sat kada je i zakopano i prvi koji bi u njega pogledao ne bi bio onaj koji će ga koristiti nego neko drugi. Recimo najčešće bi se dalo psu ili mački da oni to urade.

Kako možete koristiti magijska ogledala? Spektar mogućnosti je veliki. Najpre, mi ne dobijamo samo informaciju ili nešto drugo preko ogledala. Mi možemo i da šaljemo informaciju na taj način. Postoje magijske organizacije koje ih koriste da njihovi članovi hrane preko njih svoje elementale i uslužne duhove šaljući energiju u njih i tako u „onostranu realnost“. Takodje, ako smo magijski napadnuti magijsko ogledalo može da posluži da se odbranimo i vratimo napad ka onome ko ga je poslao. Kad se stavlja, recimo, prah oklopa raka u deo izmedju ogledala i zadnjeg strane rama, to je obično zato da se ogledalo pripremi za takvu upotrebu budući da rakovi hodaju unatraške, što se povezuje sa vraćanjem poslatog onome ko je poslao. Ali to vraćanje može da se radi i drugačije, ali tada se mora najpre utvrditi ko je odgovoram ta magijski napad.

Ova operacija se izvodi na groblju i salje se dusa napadaca u grob

Drugi pitaju duhove koji želi da primi tu dušu. Treći rade divinaciju, četvrti biraju grob po tome ko je tu sahranjen. Rad na groblju je pipav posao i zahteva da neko zna kako će platiti duhovima za tako nešto tako da se ne preporučuje onima koji nisu posebno obučeni za to.

Manje mračan je način na koji se koriste dva ogledala koja su zajedno napravljena i sa sličnim sastojcima koja onda deluju kao prijemnik i predajnik tako da se mogu slati informacije i slike sa jednog na drugo.

I na kraju, možemo se zapitati kako bi veštice mogle da počinju praktični rad sa ogledalom ako recimo hoće da prizovu nekog duha ili božanstvo? Magijska formula koja je korištena za gledanje u posude sa vodom u tu svrhu i koja se pre toga izgovarala nad posudom može biti iskorištena i kao priziv ovde, a ona glasi:

“AMON AUANTAU LAIMOUTAU RIPTOU MANTAUI IMANTOU LANTOU LAPTOUMI ANKOMAK ARAPTOUMI, pohrli ka meni, O [ubaciti ime onoga što se priziva]; pojavi se u ovom času. Pohrli ka meni, O [ubaciti ime onoga što se priziva], budi predusretljiv prema meni zato što on tako želi i to naredjuje AKKOR AKKOR AKAKAK PTOUMI KAKKÔ KARAKOK KAPTOUME KORAKARAKOK APTOUMI MEKOKAPTOU KARAKPTOU KAKKO KARAKO PTENAKOKEU”

To je ime od sto slova koje se odnosi na Tifona i za koje se smatralo da kad se izgovori zatresu se zemlja, morske dubine, Had, nebesa, sunce, mesec, zvezde i ceo univerzum. Izgovaranje ovog imena dovodilo je do toga da se primoraju bogovi i demoni da se pojave. Videli smo u tekstu o inicijaciji da je baš Tifon ona silina od koja su veštice dobijale svoje moći. Tifon jeste bio „gospodar voda“, ali iskustvo je pokazalo da se ovaj priziv može adaptirati da se koristi i pre korištenje magijskih ogledala.