Gradonosni oblaci i grad ili led ili tuča kako se sve naziva proizvod ovih oblaka,predstavlja ovih dana i leti uopšte veliku nepriliku koja može da nanese veliku štetu usevima.Narodna verovanja ali i narodna magija se oduvek borila protiv ove „sile“ kako bi sačuvali letinu Pogledajmo deo iz rada jermenskog pisca o nekim narodnim verovanjima vezanim za grad.

 

Verovanje u sposobnost vračara da utiču na elemente prirode zauzima značajno mesto u tradicionalnoj kulturi mnogih naroda. Postupci čarobnjaka koji su se okrenuli prirodnim pojavama, uprkos svom racionalnom i pragmatičnom cilju, ipak su izašli van granica svakodnevne magijske prakse.

Prema S. A. Tokarevu:

Vremenska magija se izdvaja od drugih vrsta magije  veštica. Ovo je jedino neka vrsta magije, čiji predmet u stvarnosti nikako ne može zavisiti od volje i ljudskih  postupaka i koji, dakle, nema cilj osnove. To je jedina vrsta magije koju ne možemo ni pokušati da pronađemo  bilo koje racionalno zrno slično onome što se <…> nalazi u drugim nekim vrstama  magije. Drugim rečima, to je jedina vrsta magije koja po svom nastanku nije direktno povezano ni sa jednom vrstom ljudske aktivnosti [To-Karev 1990, 491–492].

Međutim, ne može se poreći da su pravilno izrečene bajalice  I rituali koji ih dovode u ovaj ili onaj stepen ostvaruju svoje ciljeve i uticaj za buduće vreme – ili, u svakom slučaju, mnogi ljudi tako misle.

Naravno,prirodne pojave su najteže za magijski uticaj čoveka pa je meteorološka magija uvek bila prerogativ izvanrednih vračara.

 

Posebnost meteorološke magije leži u njenoj profesionalnosti

 

Međutim, često pažljivo prateći oblake I obični ljudi su pokušavali da utiču na vreme, na primer, ulagali su napore  da zaustave grad.

Već početkom 20. veka. u Jermeniji je postojala tradicija magijske prevencije grada. Istina, i tada gospodari vremena – trkači oblaka – bilo ih je vrlo malo, uprkos činjenici da su obični vračari bili veoma ljubomorni na njih.Slava o čarobnjacima koji sprečavaju grad proširila se daleko, dalje od rodnog kraja, obraćali su im se meštani sela iz raznih krajeva

Jedan od najpoznatijih čarobnjaka bio je Akop, nadimak Čarobnjak. iz sela Banants (sada – Kotaik marz). Imao je nekoliko rukom pisanih knjiga, npr kao što su „Solomon”, „Šesthiljadanac”, „Razgovor ptica” 1 i drugi, zahvaljujući kojima se  prenosilo magijsko znanje. Iako su se bavili gatanjem i vracanjem i mnogi drugi vračare  Akop je stekao slavu za sebe pre svega zato što samo je on umeo da govori „jezikom grada“ ii time spasao seljake od katastrofi čne posledice grada.

Akob je ispisao bajalicu  na papir, krvlju šarene koze zaklane na Vaznesenje  zatim je presavijao hartiju sa tekstom i stavio u trsku ili drugo šuplje drvo, začepio oba kraja i nosio u zasejanu njivu ili baštu i zabio u zemlju na brdu. Bajalica  ispisana na papiru oterala je gradonosne oblake: tako su zaštićena polja i zemlje ne samo stanovnicima u Banancima, vec i ceo kraj.

Pošto je  onih koji žele da se  obezbede bili dosta, onda Akop nije imao vremena da to lično uradi , pa je dozvolio drugima da prepišu ovu bajalicu međutim, uz uslov verujemo da moraju tačno da prepišu tekst za , inače će zavera izgubiti svoju čudesnost.sila [Lalaian 1900, 357].

U slovenskoj magijskoj tradiciji važnu ulogu su imali i vračari, koji su  mogli  da zaustavegrad: gradatori, gradoviki, gradovi, oblak-trkači, lovci na oblake, hmarnici itd. I ne samo specifični vračari koji zaustavljaju grad, ali i mitoloških bica koja  štite od lošeg vremena, pa čak i duhova koji šalju grad i oblake.

Tradicije šamanizma bile su posebno jake u zapadnoj Ukrajini. Kontinuirano Kakav su autoritet uživali pre svega molfari – oblakki, iscelitelji, vračari.

 

U karpatskoj (huculskoj) tradiciji, molfar je mađioničar, iscelitelj, neka vrsta nad čovek, skoro polubog [Mihailov 2007, 93].

Funkcija zaštite njiva od gradonosnih oblaka početkom veka uočena je na Karpatima-kao profesija, a takvom licu isplaćivana je godišnja naknada od porodice, sela ili nekoliko sela. Pošto su posejali njivu, seljaci su otišli ​​u Hmarnik i platili da otera grad sa njihovih useva. Za ovaj rad je od svakog dobio po 60 novčića. Međutim, plate bi mogle značajno da variraju [Levkievskaia 2001, 197].

 

Pa odakle dolazi grad?

Prema Bibliji, grad je sedma kazna Gospodnja. Ako čovek prekrši zakon Božiji  i živeće u grehu, onda Bog može poslati kišu i grad, oganj i sumpor (Jezek. 38:22).

Prema jermenskim verovanjima, loše vreme i grad su prvenstveno povezanisa prorokom Ilijom. Kočija koja vuku četiri konja jure nebom,kojim vlada  Sveti Ilija. Iz točkova njegovih kočija dopire grom, a od  udarca biča – munja. Prema popularnim eshatološkim idejama, na nebu telesno, za razliku od drugih svetitelja, sa Enohom živi samo Bogorodica i Ilja. Sa četiri strane Ilije sede četiri njegova pomoćnika, koji po njegovoj zapovesti dižu oblake u vazduh, spuštaju ih do mora da piju vodu,onda ga dižu do neba, odatle šalju vodu nazad u zemlju, ali veću vidu kiše i grada [Lalaian 1896, 349–350].Iako nigde u Bibliji ne piše da je Bog poslao Enoha i Iliju žive demona, ali je u narodnom shvatanju upravo ova tačka gledišta bila uspostavljena, zasnovanana nastarozavetnim tekstovima:

I Enoh hođaše s Bogom; a nije bio, jer ga je Bog uzeo (Post. 5:24);

U ruskim narodnim idejama, prorok Ilija se smatrao upravnikom neba  sila i gromova. Na Iljin-dan (2. avgusta) seljaci nisu radili na zemlji  da izbegnu kaznu svetitelja. Postoji legenda zabeležena u Jaroslavlju provincije:

Seljak koji je radio u polju i zaboravio da služi molitvu Iliji na njegov praznik, umalo nije lišen celokupne žetve, jer prolazeći pored Sv. Nikolaj jednom-Ilja, ljut, reče: „ „Da vidimo koliko ćemo dobiti! Kako ću gromom izgoreti, kako ću gradom svu njivu izbiti, pa će tvoj seljak istinu znati i Iljin dan.

i“ [Korinthski 2013, 613].

Ilija je strašni svetac koji je mogao da opustoši polja grešnika gradom.Prema legendi, Bogorodica je nekako odlučila da se spusti na zemlju i prošeta provincijom. U jednom selu tražila je prenoćište, ali su je vlasnici kuće odbili.Ilja, koji je u to vreme prolazio nebom, ču ovo, i osveti se seljanima:

Letele su vatrene i kamene strele, pljuštao je grad veličine ljudske glave ribolov [Korinfski 2013, 507].Kod Srba Sveti Ilija predvodi i gradonosni oblak [Tolstoj 2003, 233].

Ideja o učešću anđela u stvaranju grada je i među Slovenima:

Gospod Bog ima anđele. Neposlušni anđeli tuču, ali poslušni anđeli na nebu kod Bogahom. One duše koje su se obesile teraju grad po nebu [Levkievskaia 2001, 197].

Međutim, učešće Boga i anđela u formiranju grada daleko je od najvećeg motiva obradjenog na razne načine Zapleti su mnogo univerzalniji, u kojima grad šalju samoubice koji su i sami u gradonosnim oblacima, kao i sirene, mrtvi vračevi, grešnici, utopljenici, obešenjaci. sr sa srpskim predstavama o gradonosnim oblacima kao belim kravama i bikovima koje utopljenici pasu.

Grad je takođe kaznio rođenje i smrt vanbračnog deteta:

Zemljište uz put kojim je žena nosila dete koje je ubila, čitavu godinu udariće grad.

Bugari su imali mišljenje da ako se negde desi grad, to znači da u ovom selu postoji „neudata žena“ [Tolstaia 2011, 314]. .

Po drugim zamislima, veštice čuvaju grad u vrećama i nose ga po nebu. Uporedi: po jermenskim verovanjima grom nastaje od toga što starica vučepreko neba vreća napunjena kamenjem [Lalajan 1897, 220].

Čarobnjaci su takođe mogli da puštaju grad iz vodenih površina, uključujući i iz bunara.
Dakle, stanovnici zagrobnog života i dvoumni čarobnjaci,u kojoj su sadržani ljudski i demonski principi, imali su posebnu moć
nad gradom.

IZVOR

Т. В. Тадевосян (Ванадзор, Армения)
Облакопрогонники
и заговоры от града(на материале армянской
и славянской народных традиций)

Kiša u narodnoj tradiciji Slovena- vlasnici i vođe oblaka su obešenici i utopljenici

Magija vremena-obredi prizivanja kiše-balkanske Dodole,kažnjavanje svetaca na Siciliji..

 

Fejsbuk Komentari
Baner

OSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde